Kontur

Na gazdinstvu Đurđev, iskustvo iz proizvodnje i poređenje parcela pokazuju koliko je važno da se o usevu brine tokom cele vegetacije.

U poljoprivredi se na kraju sezone sve svodi na konkretne rezultate. Koliko je usev rodio, koliko je ostalo nakon žetve i da li su primenjene mere dale rezultat koji opravdava ulaganje?

Milan Đurđev, poljoprivredni proizvođač i distributer kompanije Aeolus, odnosno brenda Kontur, već godinama koristi Kontur preparate u svojoj proizvodnji. Njegovo iskustvo obuhvata više ratarskih kultura, a rezultati ostvareni na parcelama na kojima su preparati primenjeni, u poređenju sa netretiranim parcelama, predstavljaju dobru osnovu za razgovor o značaju pravovremene i planske primene biostimulatora.

Na gazdinstvu Đurđev, pristup nije zasnovan na jednom tretmanu u toku sezone. Pažnja se posvećuje različitim fazama razvoja biljke, od tretmana semena do primene preparata tokom vegetacije, uz prilagođavanje programa potrebama konkretnog useva.

Pšenica: od tretmana semena do zaštite tokom vegetacije

Kod pšenice, program je započet tretmanom semena preparatom Kontur Start, sa ciljem da se biljci pruži podrška već na početku razvoja.

Tokom vegetacije, Kontur preparati uključeni su u program zaštite useva. U prvom tretmanu, zajedno sa fungicidima, primenjeni su Kontur Start i Kontur Rast, dok je u drugom prskanju korišćen Kontur Anti-Stress.

Ovakav pristup zasniva se na tome da podrška biljci ne treba da se završi nakon setve, već da se nastavi i tokom daljeg razvoja, kada se usev suočava sa različitim uslovima spoljašnje sredine.

Rezultat na gazdinstvu Đurđev: 300 kg/ha više pšenice na parcelama na kojima su primenjeni Kontur preparati u odnosu na parcele bez njihove primene.

Razlika od 300 kilograma po hektaru predstavlja merljiv rezultat koji proizvođač može da sagleda i kroz ukupnu proizvodnju. Na većim površinama, takva razlika postaje još značajnija, zbog čega je važno pratiti rezultate i voditi evidenciju o primenjenim merama.

Uljana repica: kontinuitet primene i 350 kilograma više po hektaru

Uljana repica je kultura kod koje je važno pažljivo planirati agrotehničke mere i odgovoriti na potrebe biljke tokom različitih faza razvoja.

Na parcelama Milana Đurđeva, Kontur preparati korišćeni su u više navrata tokom proizvodnog ciklusa. U programu su bili zastupljeni Kontur Start, Kontur Anti-Stress i Kontur Rast, sa namerom da se podrška usevu obezbedi u više faza razvoja.

Rezultat: 350 kg/ha više uljane repice u poređenju sa parcelama na kojima Kontur preparati nisu primenjeni.

Za proizvođača je ovo posebno važan podatak jer omogućava da se razlika u prinosu izrazi u kilogramima po hektaru, a zatim, u odnosu na ostvarenu otkupnu cenu, izračuna i njen ekonomski značaj.

Ipak, da bi se rezultat pravilno protumačio, potrebno je uzeti u obzir i ostale uslove proizvodnje, uključujući sortiment, stanje zemljišta, vremenske prilike i primenjenu agrotehniku. Iskustvo sa jednog gazdinstva predstavlja koristan pokazatelj iz prakse, dok ponovljeni ogledi i uporedivi uslovi omogućavaju pouzdanije procene efekata primene.

Kukuruz: podrška biljci kroz više faza razvoja

Kod kukuruza, Milan je Kontur preparate uključio u program tokom vegetacije, prateći razvoj useva i uklapajući primenu sa drugim agrotehničkim merama.

U trećem listu, zajedno sa herbicidnim tretmanom, primenjen je Kontur Anti-Stress u količini od 0,4 l/ha. Kontur Rast korišćen je u dva navrata: u petom listu i ponovo u osmom listu, zajedno sa preparatom Laudis, u količini od 0,3 l/ha po tretmanu.

Takav program pokazuje značaj planiranja primene kroz vegetaciju, umesto oslanjanja na samo jedan tretman. Cilj je da se biljci pruži podrška u različitim fazama razvoja, uz poštovanje preporuka za primenu svakog preparata i kompatibilnost sa sredstvima za zaštitu bilja.

Rezultat na gazdinstvu Đurđev: 200 kg/ha više kukuruza na parcelama tretiranim Kontur preparatima u odnosu na netretirane parcele.

Do kada se može primenjivati Kontur Rast u kukuruzu?

Jedna od praktičnih napomena koju Milan izdvaja odnosi se na mogućnost primene Kontur Rasta i u kasnijim fazama razvoja kukuruza.

Prema njegovom iskustvu, primena se može razmatrati i kada je kukuruz već visok, sve dok mehanizacija omogućava bezbedan ulazak u parcelu i tretiranje useva. To je važno za proizvođače koji žele da planiraju tretmane u skladu sa razvojem biljke, a ne isključivo prema unapred određenom kalendarskom terminu.

Ipak, mogućnost ulaska u parcelu nije jedini kriterijum. Pri odluci o kasnijoj primeni treba uzeti u obzir deklarisanu namenu preparata, dozvoljenu fazu primene, tehničke mogućnosti prskalice, rizik od oštećenja useva i bezbednost rukovaoca. Posebno je važno proveriti da li je primena u fazi formiranja metlice predviđena uputstvom za konkretan preparat.

Šta nam pokazuju rezultati sa gazdinstva Đurđev?

Iskustvo Milana Đurđeva pokazuje da proizvođači imaju razloga da prate ne samo šta primenjuju već i kakve rezultate ostvaruju na svojim parcelama. Poređenje tretiranih i netretiranih površina može biti koristan način da se proceni opravdanost ulaganja, pod uslovom da su parcele uporedive po zemljištu, sorti ili hibridu, roku setve i ostalim agrotehničkim merama.

Na gazdinstvu Đorđev zabeležene su sledeće razlike u prinosu:

• Pšenica: 300 kg/ha više.
• Uljana repica: 350 kg/ha više.
• Kukuruz: 200 kg/ha više.

Ovi rezultati predstavljaju iskustvo iz konkretne proizvodnje, a ne garanciju da će isti efekti biti ostvareni na svakoj parceli. Na prinos utiču brojni faktori, uključujući vremenske prilike, raspoloživost vode, ishranu biljaka, sortiment i celokupnu agrotehniku.

Za proizvođača je zato najvažnije da primenu preparata posmatra kao deo dobro planiranog sistema proizvodnje, da poštuje preporučene doze i termine i da vodi evidenciju o rezultatima.

Jer, na kraju sezone, najbolji pokazatelj vrednosti svake agrotehničke mere jeste ono što se može izmeriti na njivi.

Kvalitetan prinos počinje mnogo pre nego što usev formira prve listove. Jedan od najvažnijih koraka u zasnivanju proizvodnje jeste priprema semena za klijanje i početni razvoj biljke. Kada se seme nađe u zemljištu, ono mora da pokrene niz fizioloških procesa, razvije koren i uspostavi kontakt sa vodom i hranljivim materijama. Zato je važno obezbediti mu što bolje uslove već na samom početku.

Kontur Start namenjen je tretiranju semena pre setve, sa ciljem da podstakne klijanje, razvoj korenovog sistema i usvajanje hranljivih materija u početnim fazama razvoja biljke.

Za proizvođače koji žele da unaprede pripremu semena i obezbede usevu kvalitetniji početak vegetacije, Kontur Start predstavlja važan korak u tehnologiji proizvodnje.

Zašto je važno tretirati seme pre setve?

Početne faze razvoja imaju veliki značaj za dalji razvoj useva. Nakon setve, seme mora da pokrene procese klijanja, razvije korenov sistem i formira izdanak koji će se uspešno probiti kroz zemljište.

Na ovaj proces mogu uticati temperatura, dostupnost vode, stanje zemljišta, kao i hemijski tretmani kojima je seme prethodno podvrgnuto.

Poseban izazov može predstavljati tretiranje semena određenim sredstvima za zaštitu bilja, naročito preparatima na bazi triazola, jer u pojedinim uslovima može doći do usporavanja početnog razvoja.

Zbog toga tretman semena ne treba posmatrati isključivo kao postupak zaštite. To je i prilika da se biljci pruži podrška u pokretanju procesa klijanja i formiranju korena.

Cilj je da biljka od samog početka ima dobre uslove za razvoj i efikasnije usvaja vodu i hranljive materije.

Kako deluje Kontur Start?

Kontur Start je kompleksno organsko-mineralno đubrivo formulisano za tretiranje semena. Njegovo delovanje zasniva se na kombinaciji huminskih i fulvinskih kiselina, mikroelemenata, arahidonske kiseline i sukcinske kiseline.

Svaka od ovih komponenti ima određenu ulogu u podršci početnom razvoju biljke.

Huminske i fulvinske kiseline: podrška ishrani biljaka

Huminske i fulvinske kiseline predstavljaju važne komponente preparata Kontur Start.

Huminske kiseline učestvuju u regulaciji fizioloških procesa biljke, dok fulvinske kiseline doprinose dostupnosti i transportu mineralnih elemenata. Njihovo delovanje pomaže biljci da efikasnije koristi hranljive materije koje su joj dostupne.

U početnim fazama razvoja, kada se formira korenov sistem i biljka uspostavlja kontakt sa zemljištem, efikasno usvajanje vode i hranljivih materija predstavlja važan preduslov za dalji rast.

Arahidonska kiselina: stimulacija početnog razvoja

Kontur Start sadrži arahidonsku kiselinu, komponentu kojoj tehnička dokumentacija pripisuje značajnu ulogu u stimulaciji rasta.

Ona podstiče procese povezane sa klijanjem i formiranjem korena, kao i aktiviranje određenih prirodnih odbrambenih reakcija biljke.

Preparat se nanosi na površinu semena, odakle njegove komponente postepeno dolaze u kontakt sa zemljištem i korenovim sistemom u razvoju.

Sukcinska kiselina: podrška usvajanju hranljivih materija

Sukcinska kiselina je dodatna komponenta Kontur Starta. Prema tehničkoj dokumentaciji, ona doprinosi povećanju propustljivosti ćelijskih membrana i aktivnijem usvajanju hranljivih materija.

Ovaj efekat posebno je značajan u početnim fazama, kada biljka razvija korenov sistem i uspostavlja osnovu za dalji rast.

Kombinacija ovih komponenti usmerena je na podršku klijanju, formiranju korena i početnom razvoju useva.

Kontur Start i klijanje semena: Zašto je energija klijanja važna?

Klijanje nije samo trenutak kada se iz semena pojavi prvi korenčić. Ono predstavlja početak procesa tokom kojeg biljka aktivira svoje rezerve, razvija koren i izdanak i priprema se za samostalan rast.

Pored konačnog procenta klijavosti, važna je i energija klijanja, odnosno sposobnost semena da brzo i ujednačeno započne razvoj.

Kontur Start je formulisan tako da podrži oba procesa. Primena može doprineti povećanju energije i kapaciteta klijanja, kao i formiranju ujednačenijih izdanaka.

U dokumentaciji se navodi prosečno povećanje kapaciteta klijanja od 5 do 8%, ali je važno razumeti da konkretan rezultat zavisi od semena, biljne vrste, uslova ispitivanja i uslova nakon setve. To nije garantovani rezultat za svaki usev i svaku proizvodnu parcelu.

Šta pokazuju rezultati ispitivanja?

U jednom od prikazanih ispitivanja, poredili smo seme tretirano tebukonazolom sa semenom koje je, pored tog hemijskog tretmana, tretirano i Kontur Startom u dozi od 0,2 l/t.

Rezultati ukazuju na bolju dinamiku klijanja u ispitivanoj grupi u kojoj je Kontur Start dodat hemijski tretiranom semenu.

Ove vrednosti predstavljaju rezultate konkretnog ispitivanja iz tehničke brošure, a ne univerzalnu prognozu rezultata u svim uslovima proizvodnje.

Razvoj korena: Osnova za stabilniji početak vegetacije

Dobro razvijen korenov sistem omogućava biljci da efikasnije koristi vodu i hranljive materije iz zemljišta. Njegov razvoj u početnim fazama zato ima veliki značaj za uspostavljanje useva.

Kontur Start podstiče formiranje korena i doprinosi boljem usvajanju hranljivih materija preko korenovog sistema. Prema podacima iz tehničke dokumentacije, ovaj efekat može biti naročito značajan kod biljaka kojima je u početnom razvoju potrebno dodatno podstaći formiranje korena.

U ispitivanju biomase pšenice u fazi dva do tri lista, dokumentacija prikazuje sledeće rezultate:

Ovi rezultati pokazuju razlike u razvoju ispitivanih biljaka u zavisnosti od tretmana semena. Ne treba ih tumačiti kao garanciju istog povećanja u svakoj proizvodnoj godini, ali predstavljaju konkretan primer značaja pravilno odabranog tretmana u početnim fazama razvoja.

Kako Kontur Start pomaže kod hemijski tretiranog semena?

Zaštita semena predstavlja važan deo savremene poljoprivredne proizvodnje. Međutim, određeni tretmani, u zavisnosti od aktivne materije i uslova, mogu biti povezani sa usporavanjem početnog razvoja biljke.

Tehnička dokumentacija Kontur Starta posebno ističe njegovu primenu uz tretmane semena koji sadrže triazole.

Dodavanjem Kontur Starta u odgovarajuću smešu za tretiranje semena cilj je da se podrže energija klijanja, formiranje korena i početni rast biljke.

Za proizvođača je važno da tretman semena posmatra kao celinu: kvalitet semena, odgovarajuća zaštita, pravilno doziranje i izbor dodatnih preparata moraju biti međusobno usklađeni.

Pre kombinovanja sa sredstvima za zaštitu bilja potrebno je proveriti kompatibilnost konkretnih formulacija i slediti uputstva za njihovu primenu.

Kontur Start: preporučene doze i način primene

Kontur Start primenjuje se tretiranjem semena pre setve.

Preporučena potrošnja kompleksa huminskih i fulvinskih kiselina sa mikroelementima i arahidonskom kiselinom iznosi 0,1–0,2 l po toni semena.

Zašto izabrati Kontur Humat Start?

Izbor odgovarajućeg tretmana semena predstavlja ulaganje u početne faze proizvodnje, kada biljka uspostavlja osnovu za dalji rast i razvoj.

Kontur Humat Start objedinjuje više funkcionalnih komponenti u jednom programu tretiranja semena.

Njegove najvažnije karakteristike su:

• Podrška energiji i kapacitetu klijanja semena.
• Podsticanje formiranja i razvoja korenovog sistema.
• Podrška usvajanju vode i hranljivih materija preko korena.
• Pomoć u prevazilaženju usporavanja početnog razvoja povezanog sa određenim hemijskim tretmanima semena.
• Podrška formiranju ujednačenijih izdanaka i snažnijem početnom rastu.

Kontur Start je namenjen proizvođačima koji žele da pažljivo planiraju svaki korak proizvodnje, počevši od semena.

Dobar početak useva počinje pre setve

U poljoprivredi nema jednog preparata koji može da nadoknadi sve nedostatke u proizvodnji. Kvalitet semena, priprema zemljišta, vlaga, temperatura i pravilna agrotehnika ostaju osnova uspeha.

Ipak, pravilno odabran tretman semena može biti važan deo te strategije.

Kontur Humat Start pruža podršku klijanju, razvoju korena i početnoj ishrani biljke, upravo u periodu kada se postavljaju temelji za njen dalji razvoj.

Pripremite seme za kvalitetan početak vegetacije. Izaberite Kontur Humat Start i uključite odgovarajući tretman semena u svoj plan proizvodnje.

Želite da saznate više o primeni Kontur Starta? Kontaktirajte naš tim ili se obratite ovlašćenom distributeru za informacije o proizvodu, preporučenoj dozi i pravilnom načinu primene.

Proizvodnja pšenice, ječma i drugih ozimih žita počinje mnogo pre žetve. Uspostavljanje dobrog sklopa, razvoj korenovog sistema, bokorenje i priprema biljaka za prezimljavanje predstavljaju važne korake koji utiču na kasniji potencijal prinosa.

Međutim, poljoprivrednici sve češće moraju da planiraju proizvodnju u uslovima nepredvidivih vremenskih prilika. Nedostatak padavina nakon setve, nagle promene temperature, mraz, višak vode u zemljištu i slabija dostupnost hraniva mogu usporiti razvoj biljaka i otežati ostvarivanje planiranog prinosa.

U takvim okolnostima, pored pravilno odabrane agrotehnike, ishrane i zaštite useva, svoje mesto mogu pronaći i biostimulatori za ozima žita.

Njihova uloga nije da zamene osnovne agrotehničke mere, već da podrže fiziološke procese u biljci i pomognu joj da efikasnije koristi raspoložive resurse i lakše podnese određene nepovoljne uslove.

Zašto je početni razvoj toliko važan?

Dobro razvijen usev u jesen predstavlja osnovu za uspešan nastavak vegetacije u proleće. Kada su uslovi povoljni, biljke razvijaju korenov sistem, formiraju listove i bokore se, stvarajući osnovu za formiranje produktivnih stabala.

Ipak, nepovoljni uslovi mogu poremetiti ove procese.

• Nedostatak vlage u zemljištu može otežati klijanje i nicanje, usporiti razvoj korena i dovesti do neujednačenog sklopa.
• Niske temperature i mraz mogu ugroziti biljke, naročito ako nisu dovoljno razvijene ili nisu prošle odgovarajući proces kaljenja.
• Višak vode i zbijeno zemljište mogu smanjiti dostupnost kiseonika u zoni korena i otežati njegov razvoj.
• Nedovoljna dostupnost hraniva može usporiti rast i razvoj, čak i kada se hraniva nalaze u zemljištu, ali nisu u obliku koji biljka može lako da usvoji.

Posledice se ne moraju uvek videti odmah. Slabiji početni razvoj može se odraziti na prolećno bokorenje, broj produktivnih stabala i kasnije formiranje prinosa.

Zato je važno reagovati pravovremeno i primeniti mere koje odgovaraju stvarnom stanju useva i zemljišta.

Kako biostimulatori mogu pomoći ozimim žitima?

Biostimulatori su proizvodi koji podstiču procese povezane sa ishranom i fiziologijom biljke. U zavisnosti od sastava i načina delovanja, mogu doprineti efikasnijem usvajanju i korišćenju hraniva, boljem razvoju biljaka i većoj toleranciji na određene oblike abiotičkog stresa.

Njihov efekat zavisi od vrste preparata, primenjene doze, vremena primene, stanja useva i uslova proizvodnje. Zbog toga je važno odabrati preparat u skladu sa konkretnim ciljem.

1. Podrška klijanju, nicanju i razvoju korena

Početne faze razvoja predstavljaju važan period za formiranje kvalitetnog useva. Razvijen koren omogućava biljci da istražuje veći volumen zemljišta i efikasnije dolazi do vode i hraniva.

Određeni biostimulatori, primenjeni na seme ili u zemljište u skladu sa deklaracijom proizvoda, mogu podržati početni porast i razvoj korenovog sistema.

Ujednačeno nicanje i dobro ukorenjavanje stvaraju povoljniju osnovu za dalji razvoj biljaka. Ipak, biostimulator ne može nadoknaditi nedostatak vlage neophodne za klijanje niti ispraviti posledice loše pripreme zemljišta i neadekvatne dubine setve.

2. Efikasnije usvajanje hraniva

Biljci nisu važni samo količina hraniva koja se nalazi u zemljištu već i njegova dostupnost i sposobnost korena da ga usvoji.

Pojedine vrste biostimulatora, poput preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina, mogu doprineti procesima povezanim sa usvajanjem i korišćenjem hraniva.

To može biti značajno u proizvodnji ozimih žita, gde pravovremena i uravnotežena ishrana utiče na rast, bokorenje i formiranje prinosa.

Važno je naglasiti da biostimulatori nisu zamena za azotna, fosforna i kalijumova đubriva. Kada zemljištu nedostaje određeno hranivo, potrebno je utvrditi nedostatak i sprovesti odgovarajuću meru đubrenja.

3. Bolja tolerancija na abiotički stres

Suša, ekstremne temperature, mraz i drugi nepovoljni faktori mogu poremetiti fiziološke procese u biljci i usporiti njen rast.

Biostimulatori mogu doprineti boljoj toleranciji biljaka na specifične stresne uslove i podržati oporavak nakon njihovog delovanja.

U praksi to znači da se biostimulatori mogu posmatrati kao deo šire strategije upravljanja rizicima u proizvodnji, naročito kada se očekuju nepovoljni uslovi ili kada je usev već pretrpeo stres.

Ipak, nijedan preparat ne može garantovati zaštitu od svih oblika stresa. Rezultat zavisi od vrste stresa, njegovog intenziteta i trajanja, kao i od osobina konkretnog proizvoda.

Kada primeniti biostimulatore u proizvodnji ozimih žita?

Pravo vreme primene zavisi od cilja koji želimo da postignemo, formulacije preparata i razvojne faze useva. Kod ozimih žita, čiji vegetacioni ciklus traje više meseci, važno je odrediti periode u kojima primena može imati najveću praktičnu vrednost.

Tretman semena i primena u početnim fazama razvoja

Kada je cilj podrška klijanju, nicanju i početnom razvoju korena, mogu se razmatrati preparati namenjeni tretmanu semena ili primeni u zemljište.

Jesenji razvoj i priprema za prezimljavanje

U jesen je važno obezbediti uslove za razvoj korena, formiranje listova i odgovarajuće bokorenje. Biostimulator može imati dopunsku ulogu u okviru pravilne agrotehnike, ali ne može zameniti pravovremenu setvu, odgovarajuću gustinu sklopa i uravnoteženu ishranu.

Prolećni nastavak vegetacije

Nakon zime potrebno je proceniti stanje useva, gustinu sklopa, razvijenost biljaka i eventualna oštećenja. U zavisnosti od utvrđenih potreba, može se razmotriti primena biostimulatora kao podrška daljem razvoju i efikasnijem korišćenju raspoloživih hraniva.

Pre ili nakon stresnog perioda

Kada su nepovoljni uslovi predvidivi, biostimulatori mogu se primeniti pre očekivanog stresa. Nakon stresa, pojedini preparati mogu podržati oporavak biljaka.

Nije svaki preparat podjednako efikasan u svim fazama razvoja. Zato je važno da se termin primene ne određuje samo prema kalendaru već i prema stanju useva, vremenskim uslovima i nameni proizvoda.

Biostimulatori kao deo strategije za stabilniju proizvodnju

U savremenoj ratarskoj proizvodnji sve je važnije iskoristiti raspoložive resurse što efikasnije i smanjiti uticaj nepovoljnih vremenskih prilika na useve.

Kod ozimih žita, biostimulatori mogu predstavljati koristan dodatak agrotehnici kada su odabrani prema potrebama biljke i primenjeni u odgovarajućem trenutku.

Međutim, osnova uspešne proizvodnje ostaje ista: kvalitetno seme, pravilna obrada zemljišta, optimalan rok i gustina setve, uravnotežena ishrana i pravovremena zaštita useva.

Biostimulatori imaju najviše smisla kada se koriste ciljano, kao deo dobro osmišljenog sistema proizvodnje, a ne kao zamena za osnovne agrotehničke mere.

Jer dobar počinje od pravilno postavljenih temelja useva i odluka koje donosimo tokom cele vegetacije.

Na njivi se na kraju sve svodi na isto pitanje – šta je ostalo u prikolici kada se usev skine?

Za Radašina Radosavljevića, poljoprivrednog proizvođača iz okoline Svilajnca, odgovor ove godine nije bilo lako pronaći. Sezona je bila izuzetno sušna, sa vrlo malo padavina, i upravo zato je bilo važno videti kako će se usevi ponašati tamo gde je primenjen Kontur AntiStress.

Radašin je preparat koristio u dva useva: kukuruzu i suncokretu. Oba hibrida bila su iz LG grupe, a pristup nije bio isti u oba useva.

U kukuruzu je AntiStress primenjen folijarno, zajedno sa hemijskim tretmanom, u fazi 5–7 listova, u dozi od 0,5 l/ha.

U suncokretu je pristup bio nešto drugačiji. AntiStress je primenjivan sve dok je bilo moguće ući u usev prskalicom, takođe u dozi od 0,5 l/ha.

Ali Radašinu nije bilo dovoljno samo da pogleda usev i kaže da izgleda dobro.

Hteo je da vidi brojke.

Zato je na parcelama ostavio i delove na kojima preparat nije primenjen, kako bi mogao da uporedi ostvarene prinose i vidi da li se razlika zaista može registrovati kada se usev skine.

Kada se rezultat iz njive pretvori u broj

Kukuruz je možda najbolji primer.

Na delu parcele na kojem AntiStress nije primenjen, prinos je iznosio 5.890 kg/ha.

Na tretiranom delu ostvaren je prinos veći za 3,2%.

To znači približno 6.078 kg/ha, odnosno oko 188 kg više po hektaru.

Kada se ta razlika pogleda kroz tadašnju cenu kukuruza od 22 RSD/kg, dobijamo približno 4.147 RSD/ha dodatne vrednosti prinosa, pre odbitka troška samog tretmana.

Na prvi pogled, 3,2% možda ne zvuči kao velika brojka. Ali kada se procenat prevede u ono što proizvođač zaista vidi na vagi, priča izgleda drugačije, skoro 190 kilograma više kukuruza sa jednog hektara.

A onda dolazimo do suncokreta.

Na netretiranom delu parcele prinos je bio 3.740 kg/ha, dok je na delu na kojem je primenjen AntiStress zabeleženo 2,8% više.

To odgovara prinosu od približno 3.845 kg/ha, odnosno oko 105 kg više po hektaru.

Sa cenom suncokreta od 50 RSD/kg, tih dodatnih 105 kilograma predstavljalo je približno 5.236 RSD/ha dodatne vrednosti prinosa, ponovo pre odbitka troška tretmana.

Kada se ova dva rezultata pogledaju zajedno, dodatna vrednost prinosa iznosila je približno 9.383 RSD/ha na osnovu razlike između tretiranih i netretiranih delova parcela.

*Ovo je dodatna vrednost prinosa, a ne konačan neto profit, jer iz nje još nije oduzet trošak preparata (2.300 dinara za 1 litar proizvoda) i eventualnog tretmana.

Naravno, ni jedan rezultat sa njive ne treba posmatrati odvojeno od godine u kojoj je ostvaren.

A ove godine vode je bilo malo.

Veoma malo.

U takvim uslovima, upravo je i bilo zanimljivo posmatrati kako će usev reagovati tamo gde je primenjen AntiStress.

Radašin zato nije krenuo od pretpostavke da će preparat napraviti čudo. Napravio je ono što poljoprivrednik najbolje zna, ostavio je mogućnost za poređenje i pustio da njiva na kraju kaže svoje.

Jer kada se usev skine, priča više nije samo o tome kako je izgledao tokom vegetacije.

Ostaje prinos.

Ostaje razlika između tretiranog i netretiranog dela.

I, na kraju, ostaje pitanje koje je za svakog proizvođača najvažnije, da li se ono što je urađeno na njivi vidi i u konačnoj računici?

U Radašinovom slučaju, ovogodišnje poređenje pokazalo je razliku i u kukuruzu i u suncokretu.

A upravo zato ovakvi rezultati sa stvarnih parcela imaju svoju vrednost, kao iskustvo jednog proizvođača iz konkretne, veoma sušne proizvodne godine.

Na prvi pogled, priča počinje jednostavno: ječam, pšenica i jedan preparat koji je tokom sezone više puta primenjen. Ali kada sa Florianom Farkašem razgovarate, vrlo brzo postaje jasno da se ono što se dešava na njivi ne može posmatrati samo kroz jedan preparat.

Florian se bavi regenerativnom poljoprivredom, a istovremeno radi kao savetodavac u poljoprivredi. Njegov pristup proizvodnji zato je nešto drugačiji, posmatra usev, zemljište i zaštitu biljaka kao deo jednog sistema.

Upravo je iz tog sistema krenula i ideja da se na njegovim parcelama ispita kako će se Kontur AntiStress pokazati u ječmu i pšenici.

„S obzirom da je ovo moja proizvodnja sa regenerativnim sistemom, ideja je bila da vidimo da li može da se zameni ova klasična hemija, pre svega u ječmu“, objašnjava Florian.

Nije, dakle, bilo pitanje samo šta će preparat uraditi kao biostimulator. Bilo je važno videti i kako će se usev ponašati sa aspekta zaštite bilja.

Na ječmu su tokom sezone urađena tri tretmana. Preparat je svaki put primenjen u dozi od 0,5 l/ha, uglavnom u razmacima od desetak do četrnaest dana.

Taj ritam nije bio slučajan. Na parcelama se u tom periodu radilo više različitih tretmana, uključujući herbicide i prihranu rasprskanom ureom, pa se i primena AntiStress-a uklapala u postojeću dinamiku proizvodnje.

„Ako nije išao herbicid, onda je išla urea ili takva neka kombinacija“, priča Florian dok objašnjava kako je izgledala sezona.

A onda dolazimo do onoga što je, zapravo, bilo najvažnije pratiti.

Šta se dešavalo sa bolestima?

Prošla godina bila je, kako kaže, prilično povoljna za razvoj bolesti. I upravo zbog toga je bilo prostora da se vidi kako će se ovakav pristup pokazati u praksi.

„Sa aspekta zaštite bilja, preparat je odradio taj posao“, kaže Florijan.

AntiStress je primenjen i u pšenici, a ni tu, kada je reč o prvom tretmanu zaštite lista, nije korišćen fungicid.

Međutim, Florian odmah dodaje ono što je važno kada se bilo koji rezultat sa njive stavlja u kontekst.

Ovo nisu parcele koje se proizvode na isti način kao konvencionalna njiva na kojoj se svake godine radi isti program zaštite.

Pšenica je već devetu sezonu u regenerativnom sistemu proizvodnje. I način na koji se usev postavlja u prostoru takođe ima svoju ulogu razmak između redova je 23,3 centimetra.

„Samim tim su malo manje pogodni uslovi za razvoj tih bolesti, pre svega na ječmu“, objašnjava Florian.

Zato njegov rezultat ne treba čitati kao jednostavnu jednačinu: jedan preparat umesto jednog fungicida.

Naprotiv.

Ono što je zanimljivo jeste upravo način na koji on posmatra celu parcelu: sistem proizvodnje koji se godinama gradi, način gajenja useva, uslove u kojima se bolest razvija, primenu drugih sredstava i, na kraju, ono što se tokom sezone vidi na biljci.

Na njivi se takve stvari teško mogu odvojiti jedna od druge.

I možda je upravo to najzanimljiviji deo ovog iskustva.

Jer kada pitamo poljoprivrednika šta je dobio primenom preparata, odgovor nije uvek samo broj. Nekada je to ono što je video na biljci. Nekada je to tretman koji nije morao da uradi. A nekada je najvažnije pitanje upravo ono koje je Florian postavio na početku: koliko se postojeći način proizvodnje može promeniti, a da usev i dalje ostane zaštićen i stabilan?

Odgovor se, kao i uvek, traži direktno na njivi.

Suša. Visoke temperature. Slabije usvajanje hraniva. Sabijeno zemljište. Sve manje vremena za kvalitetnu pripremu njive.

Ovo nisu više problemi o kojima poljoprivrednik razmišlja samo u ekstremnim godinama. Oni postaju deo proizvodnih uslova sa kojima se mora računati. A kada biljka ne može da iskoristi vodu i hraniva koja se nalaze u zemljištu, problem nije uvek samo u količini onoga što smo uneli. Pitanje je i šta se dešava sa zemljištem u kojem ta biljka treba da raste.

Tu dolazimo do biostimulatora.

Biostimulator nije đubrivo i ne treba ga tako posmatrati

Prva stvar koju treba razjasniti jeste da biostimulator nije zamena za osnovno đubrenje niti može da popravi lošu agrotehniku preko noći.

Njegova uloga je drugačija.

Biostimulatori deluju tako što podstiču prirodne procese u biljci ili u njenom okruženju, odnosno mogu da utiču na efikasnije korišćenje hraniva, razvoj korena, toleranciju na abiotički stres i određene fizičke, hemijske i biološke procese u zemljištu.

Zato je važno ne pitati samo:

„Šta sam uneo u zemljište?“ već i: „Koliko od onoga što se nalazi u zemljištu biljka zaista može da iskoristi?“

Šta se događa kada zemljište ostane bez dovoljno vode?

U Srbiji smo poslednjih godina imali situacije u kojima su visoke temperature i nedostatak padavina dolazili upravo u periodima kada je biljci voda najpotrebnija. U takvim uslovima biljka zatvara stome, usporava fiziološke procese, smanjuje rast, a usvajanje i transport hraniva mogu biti otežani.

Ali suša nije samo problem biljke. Suša je i problem zemljišta.

Zemljište sa dobrom strukturom i većim kapacitetom za zadržavanje vode ima drugačiju sposobnost da odgovori na period bez padavina od zemljišta koje je degradirano, sabijeno ili siromašno organskom materijom.

Zato borba protiv posledica suše ne počinje tek onda kada biljka već pokazuje simptome stresa, već mnogo ranije upravljanjem zemljištem.

Gde tu svoje mesto imaju huminske kiseline?

Huminske kiseline su jedan od primera biostimulatora koji mogu biti posebno interesantni kada govorimo o zemljištu. Njihova vrednost nije u tome što biljci jednostavno „dodaju hranu“. One imaju veliki broj funkcionalnih grupa koje mogu vezivati jone i učestvovati u procesima razmene hraniva u zemljištu. Zbog toga mogu doprineti većem kapacitetu zemljišta za zadržavanje i razmenu određenih hraniva i njihovoj dostupnosti biljci.

Ali njihova uloga tu ne završava.

Huminske supstance mogu uticati i na agregaciju i strukturu zemljišta, odnosno na način na koji se čestice zemljišta povezuju u stabilnije agregate.

A struktura zemljišta utiče na to kako kroz zemljište prolaze voda i vazduh, kako se razvija koren i koliko zemljište može da zadrži vodu.

Huminske supstance mogu pomoći da zemljište bolje funkcioniše kao sredina u kojoj biljka treba da raste.

A šta je sa hranivima koja su već u zemljištu?

Ovo je jedan od problema koji se često zanemaruje.

Poljoprivrednik može imati hranivo u zemljištu, ali to ne znači automatski da je ono u obliku koji je biljci lako dostupan. Na dostupnost hraniva utiču pH, sadržaj organske materije, vlažnost, mikrobiološka aktivnost i čitav niz drugih faktora. Zato povećanje količine đubriva nije uvek isto što i povećanje efikasnosti proizvodnje. Biostimulatori, u zavisnosti od svoje vrste i sastava, mogu doprineti procesima koji utiču na dostupnost i efikasnije korišćenje hraniva.

Poenta je da se postojeći resursi bolje iskoriste.

Zemljište ne završava svoj posao kada se žetva završi

Ovo je posebno važno pred jesenju setvu.

Posle žetve zemljište ostaje sa biljnim ostacima, promenjenom vlagom i strukturom, a često i sa posledicama višemesečnog intenzivnog rada mehanizacije. Ako je sezona bila sušna, zemljište može biti dodatno opterećeno. Ako je bilo mnogo prolazaka mehanizacije, problem može biti i sabijanje.

A onda dolazi novi usev.

Zato kod pripreme zemljišta pred jesenju setvu treba razmišljati i o tome:

• da li zemljište može da primi i zadrži vodu,
• da li koren može nesmetano da prodre,
• da li postoji dovoljno aktivna mikrobiološka sredina,
• koliko su hraniva dostupna biljci,
• i u kakvom stanju zemljište ulazi u novu proizvodnu sezonu.

Tu biostimulatori mogu biti jedan deo šire strategije upravljanja zemljištem.

Šta to znači u praksi?

Zamislimo dve njive.

Na obe je urađeno osnovno đubrenje i na obe je posejan isti usev.

Ali jedna ima bolju strukturu zemljišta, bolji vodni režim i aktivniju biološku sredinu.

U godini sa dovoljno padavina razlika možda neće biti dramatična.

Ali kada dođe period suše, visoke temperature ili drugi stres, svaka razlika u sposobnosti zemljišta da obezbedi biljci vodu, vazduh i hraniva postaje važnija.

Upravo zato se zdravlje zemljišta ne može posmatrati samo kroz jednu analizu ili jedan prinos.

To je sposobnost zemljišta da iz godine u godinu obavlja svoju funkciju.

Cilj biostimulatora nije da uradi posao umesto zemljišta i biljke. Cilj je da im pomogne da bolje iskoriste ono što već imaju. A u uslovima u kojima svaki milimetar padavina, svaki kilogram hraniva i svaki prolaz mehanizacije imaju svoju cenu, upravo efikasnost postaje jedna od najvažnijih tema savremene poljoprivrede.

Primena totalnih herbicida predstavlja važan korak u suzbijanju korova i pripremi zemljišta za narednu proizvodnu sezonu. Međutim, kvalitet tretmana i stanje zemljišta nakon njega zavise od više faktora. Kombinovanje totalnog herbicida sa odgovarajućim biostimulatorom, kao što je Kontur Humat, može doprineti efikasnijem tretmanu i stvaranju povoljnijih uslova za dalji razvoj useva.

Više od suzbijanja korova

Totalni herbicidi koriste se za suzbijanje neželjene vegetacije, uključujući korove i određene biljne ostatke, u skladu sa registrovanom namenom preparata. Njihova efikasnost zavisi od vrste korova, faze razvoja, vremenskih uslova i pravilne primene.

Kontur Humat je biostimulator na bazi huminskih i fulvinskih kiselina, namenjen podršci procesima u zemljištu i boljoj dostupnosti hranljivih materija. Kada se primenjuje uz totalni herbicid, cilj nije samo uklanjanje korova, već i unapređenje uslova u kojima zemljište nastavlja da funkcioniše nakon tretmana.

Pojačano dejstvo totalnih herbicida

Jedna od važnih prednosti kombinovanja Humata sa totalnim herbicidom jeste potencijal za efikasnije iskorišćavanje primenjenog tretmana.

Huminske i fulvinske kiseline mogu doprineti povoljnijim uslovima u zemljištu i boljem iskorišćavanju određenih komponenti tretmana. Na taj način Kontur Humat može biti deo strategije koja ima za cilj pojačano dejstvo totalnih herbicida.

Ipak, efikasnost zavisi od konkretnog herbicida, korova, uslova primene i kompatibilnosti preparata. Zbog toga se kombinacija mora koristiti u skladu sa deklaracijom i preporukama proizvođača.

Racionalnije korišćenje sredstava

Optimizacija primene herbicida predstavlja važan cilj savremene poljoprivredne proizvodnje. Smanjenje nepotrebnih troškova i efikasnije korišćenje inputa direktno utiču na ekonomiku proizvodnje.

Zemljište nije samo podloga za biljku. Ono je složen sistem u kojem se odvijaju brojni fizički, hemijski i biološki procesi. Njegovo stanje utiče na dostupnost hraniva, razvoj korenovog sistema i uspešnost narednog useva.

Primena Humata može doprineti unapređenju određenih svojstava zemljišta i stvaranju povoljnijih uslova za biljke. Posebno je značajna njegova uloga u podršci dostupnosti hranljivih materija, što je važno za pripremu zemljišta nakon žetve.

Optimizacija pH vrednosti zemljišta

Reakcija zemljišta, odnosno pH vrednost, jedan je od faktora koji utiču na rast biljaka i dostupnost hraniva. Kada je pH nepovoljan, pojedini elementi mogu biti manje pristupačni biljci, čak i kada su prisutni u zemljištu. Kontur Humat može biti deo programa upravljanja zemljištem usmerenog na poboljšanje uslova za usvajanje hraniva.

Ubrzanje razgradnje strnjišta i biljnih ostataka

Nakon žetve na parceli ostaju strnjište i biljni ostaci koji predstavljaju važan deo ciklusa organske materije u zemljištu. Njihova razgradnja zavisi od više faktora, uključujući sadržaj vlage, temperaturu, odnos ugljenika i azota, kao i aktivnost mikroorganizama.

Uključivanje Humata u postžetveni program može doprineti stvaranju povoljnijih uslova za procese u zemljištu. Ipak, brzina razgradnje strnjišta nije određena samo primenom jednog preparata. Za pouzdane rezultate važni su pravilno upravljanje biljnim ostacima, dovoljna vlažnost i odgovarajuće agrotehničke mere.

Dostupnija hraniva za narednu proizvodnju

Huminske i fulvinske kiseline imaju značajnu ulogu u interakcijama između zemljišta, hraniva i biljaka. Njihovo prisustvo može doprineti boljoj dostupnosti pojedinih hranljivih materija i efikasnijem korišćenju resursa iz zemljišta.

Za poljoprivrednika to znači da se primena Humata može posmatrati kao deo šireg programa ishrane biljaka i očuvanja plodnosti zemljišta, a ne kao zamena za osnovno đubrenje i pravilno planiranje ishrane useva.

Pravilna primena je osnova uspeha

Efekti kombinovanja Kontur Humata i totalnog herbicida zavise od pravilnog izbora preparata, doze, kvaliteta vode, vremenskih uslova i načina primene. Pre mešanja potrebno je proveriti kompatibilnost i pridržavati se uputstava za upotrebu.

Kada se Kontur Humat primeni uz totalni herbicid, cilj je da se tretman ne posmatra samo kroz trenutno suzbijanje korova, već i kroz dugoročniji pristup upravljanju zemljištem. Efikasnije iskorišćavanje tretmana, podrška dostupnosti hraniva i stvaranje povoljnijih uslova za narednu proizvodnju predstavljaju važne elemente racionalne poljoprivrede.

Kako suša utiče na prinos? Saznajte kako biostimulatori, huminske i fulvinske kiseline i mikroelementi mogu pomoći biljci tokom suše i toplotnog stresa.