Edukacija
Proizvodnja pšenice, ječma i drugih ozimih žita počinje mnogo pre žetve. Uspostavljanje dobrog sklopa, razvoj korenovog sistema, bokorenje i priprema biljaka za prezimljavanje predstavljaju važne korake koji utiču na kasniji potencijal prinosa.
Međutim, poljoprivrednici sve češće moraju da planiraju proizvodnju u uslovima nepredvidivih vremenskih prilika. Nedostatak padavina nakon setve, nagle promene temperature, mraz, višak vode u zemljištu i slabija dostupnost hraniva mogu usporiti razvoj biljaka i otežati ostvarivanje planiranog prinosa.
U takvim okolnostima, pored pravilno odabrane agrotehnike, ishrane i zaštite useva, svoje mesto mogu pronaći i biostimulatori za ozima žita.
Njihova uloga nije da zamene osnovne agrotehničke mere, već da podrže fiziološke procese u biljci i pomognu joj da efikasnije koristi raspoložive resurse i lakše podnese određene nepovoljne uslove.
Zašto je početni razvoj toliko važan?
Dobro razvijen usev u jesen predstavlja osnovu za uspešan nastavak vegetacije u proleće. Kada su uslovi povoljni, biljke razvijaju korenov sistem, formiraju listove i bokore se, stvarajući osnovu za formiranje produktivnih stabala.
Ipak, nepovoljni uslovi mogu poremetiti ove procese.
- Nedostatak vlage u zemljištu može otežati klijanje i nicanje, usporiti razvoj korena i dovesti do neujednačenog sklopa.
- Niske temperature i mraz mogu ugroziti biljke, naročito ako nisu dovoljno razvijene ili nisu prošle odgovarajući proces kaljenja.
- Višak vode i zbijeno zemljište mogu smanjiti dostupnost kiseonika u zoni korena i otežati njegov razvoj.
- Nedovoljna dostupnost hraniva može usporiti rast i razvoj, čak i kada se hraniva nalaze u zemljištu, ali nisu u obliku koji biljka može lako da usvoji.
Posledice se ne moraju uvek videti odmah. Slabiji početni razvoj može se odraziti na prolećno bokorenje, broj produktivnih stabala i kasnije formiranje prinosa.
Zato je važno reagovati pravovremeno i primeniti mere koje odgovaraju stvarnom stanju useva i zemljišta.
Kako biostimulatori mogu pomoći ozimim žitima?
Biostimulatori su proizvodi koji podstiču procese povezane sa ishranom i fiziologijom biljke. U zavisnosti od sastava i načina delovanja, mogu doprineti efikasnijem usvajanju i korišćenju hraniva, boljem razvoju biljaka i većoj toleranciji na određene oblike abiotičkog stresa.
Njihov efekat zavisi od vrste preparata, primenjene doze, vremena primene, stanja useva i uslova proizvodnje. Zbog toga je važno odabrati preparat u skladu sa konkretnim ciljem.
1. Podrška klijanju, nicanju i razvoju korena
Početne faze razvoja predstavljaju važan period za formiranje kvalitetnog useva. Razvijen koren omogućava biljci da istražuje veći volumen zemljišta i efikasnije dolazi do vode i hraniva.
Određeni biostimulatori, primenjeni na seme ili u zemljište u skladu sa deklaracijom proizvoda, mogu podržati početni porast i razvoj korenovog sistema.
Ujednačeno nicanje i dobro ukorenjavanje stvaraju povoljniju osnovu za dalji razvoj biljaka. Ipak, biostimulator ne može nadoknaditi nedostatak vlage neophodne za klijanje niti ispraviti posledice loše pripreme zemljišta i neadekvatne dubine setve.
2. Efikasnije usvajanje hraniva
Biljci nisu važni samo količina hraniva koja se nalazi u zemljištu već i njegova dostupnost i sposobnost korena da ga usvoji.
Pojedine vrste biostimulatora, poput preparata na bazi huminskih i fulvo kiselina, mogu doprineti procesima povezanim sa usvajanjem i korišćenjem hraniva.
To može biti značajno u proizvodnji ozimih žita, gde pravovremena i uravnotežena ishrana utiče na rast, bokorenje i formiranje prinosa.
Važno je naglasiti da biostimulatori nisu zamena za azotna, fosforna i kalijumova đubriva. Kada zemljištu nedostaje određeno hranivo, potrebno je utvrditi nedostatak i sprovesti odgovarajuću meru đubrenja.
3. Bolja tolerancija na abiotički stres
Suša, ekstremne temperature, mraz i drugi nepovoljni faktori mogu poremetiti fiziološke procese u biljci i usporiti njen rast.
Biostimulatori mogu doprineti boljoj toleranciji biljaka na specifične stresne uslove i podržati oporavak nakon njihovog delovanja.
U praksi to znači da se biostimulatori mogu posmatrati kao deo šire strategije upravljanja rizicima u proizvodnji, naročito kada se očekuju nepovoljni uslovi ili kada je usev već pretrpeo stres.
Ipak, nijedan preparat ne može garantovati zaštitu od svih oblika stresa. Rezultat zavisi od vrste stresa, njegovog intenziteta i trajanja, kao i od osobina konkretnog proizvoda.
Kada primeniti biostimulatore u proizvodnji ozimih žita?
Pravo vreme primene zavisi od cilja koji želimo da postignemo, formulacije preparata i razvojne faze useva. Kod ozimih žita, čiji vegetacioni ciklus traje više meseci, važno je odrediti periode u kojima primena može imati najveću praktičnu vrednost.
Tretman semena i primena u početnim fazama razvoja
Kada je cilj podrška klijanju, nicanju i početnom razvoju korena, mogu se razmatrati preparati namenjeni tretmanu semena ili primeni u zemljište.
Jesenji razvoj i priprema za prezimljavanje
U jesen je važno obezbediti uslove za razvoj korena, formiranje listova i odgovarajuće bokorenje. Biostimulator može imati dopunsku ulogu u okviru pravilne agrotehnike, ali ne može zameniti pravovremenu setvu, odgovarajuću gustinu sklopa i uravnoteženu ishranu.
Nakon zime potrebno je proceniti stanje useva, gustinu sklopa, razvijenost biljaka i eventualna oštećenja. U zavisnosti od utvrđenih potreba, može se razmotriti primena biostimulatora kao podrška daljem razvoju i efikasnijem korišćenju raspoloživih hraniva.
Pre ili nakon stresnog perioda
Kada su nepovoljni uslovi predvidivi, biostimulatori mogu se primeniti pre očekivanog stresa. Nakon stresa, pojedini preparati mogu podržati oporavak biljaka.
Nije svaki preparat podjednako efikasan u svim fazama razvoja. Zato je važno da se termin primene ne određuje samo prema kalendaru već i prema stanju useva, vremenskim uslovima i nameni proizvoda.
Biostimulatori kao deo strategije za stabilniju proizvodnju
U savremenoj ratarskoj proizvodnji sve je važnije iskoristiti raspoložive resurse što efikasnije i smanjiti uticaj nepovoljnih vremenskih prilika na useve.
Kod ozimih žita, biostimulatori mogu predstavljati koristan dodatak agrotehnici kada su odabrani prema potrebama biljke i primenjeni u odgovarajućem trenutku.
Međutim, osnova uspešne proizvodnje ostaje ista: kvalitetno seme, pravilna obrada zemljišta, optimalan rok i gustina setve, uravnotežena ishrana i pravovremena zaštita useva.
Biostimulatori imaju najviše smisla kada se koriste ciljano, kao deo dobro osmišljenog sistema proizvodnje, a ne kao zamena za osnovne agrotehničke mere.
Jer dobar počinje od pravilno postavljenih temelja useva i odluka koje donosimo tokom cele vegetacije.
