Suša. Visoke temperature. Slabije usvajanje hraniva. Sabijeno zemljište. Sve manje vremena za kvalitetnu pripremu njive.

Ovo nisu više problemi o kojima poljoprivrednik razmišlja samo u ekstremnim godinama. Oni postaju deo proizvodnih uslova sa kojima se mora računati. A kada biljka ne može da iskoristi vodu i hraniva koja se nalaze u zemljištu, problem nije uvek samo u količini onoga što smo uneli. Pitanje je i šta se dešava sa zemljištem u kojem ta biljka treba da raste.

Tu dolazimo do biostimulatora.

Biostimulator nije đubrivo i ne treba ga tako posmatrati

Prva stvar koju treba razjasniti jeste da biostimulator nije zamena za osnovno đubrenje niti može da popravi lošu agrotehniku preko noći.

Njegova uloga je drugačija.

Biostimulatori deluju tako što podstiču prirodne procese u biljci ili u njenom okruženju, odnosno mogu da utiču na efikasnije korišćenje hraniva, razvoj korena, toleranciju na abiotički stres i određene fizičke, hemijske i biološke procese u zemljištu.

Zato je važno ne pitati samo:

„Šta sam uneo u zemljište?“ već i: „Koliko od onoga što se nalazi u zemljištu biljka zaista može da iskoristi?“

Šta se događa kada zemljište ostane bez dovoljno vode?

U Srbiji smo poslednjih godina imali situacije u kojima su visoke temperature i nedostatak padavina dolazili upravo u periodima kada je biljci voda najpotrebnija. U takvim uslovima biljka zatvara stome, usporava fiziološke procese, smanjuje rast, a usvajanje i transport hraniva mogu biti otežani.

Ali suša nije samo problem biljke. Suša je i problem zemljišta.

Zemljište sa dobrom strukturom i većim kapacitetom za zadržavanje vode ima drugačiju sposobnost da odgovori na period bez padavina od zemljišta koje je degradirano, sabijeno ili siromašno organskom materijom.

Zato borba protiv posledica suše ne počinje tek onda kada biljka već pokazuje simptome stresa, već mnogo ranije upravljanjem zemljištem.

Gde tu svoje mesto imaju huminske kiseline?

Huminske kiseline su jedan od primera biostimulatora koji mogu biti posebno interesantni kada govorimo o zemljištu. Njihova vrednost nije u tome što biljci jednostavno „dodaju hranu“. One imaju veliki broj funkcionalnih grupa koje mogu vezivati jone i učestvovati u procesima razmene hraniva u zemljištu. Zbog toga mogu doprineti većem kapacitetu zemljišta za zadržavanje i razmenu određenih hraniva i njihovoj dostupnosti biljci.

Ali njihova uloga tu ne završava.

Huminske supstance mogu uticati i na agregaciju i strukturu zemljišta, odnosno na način na koji se čestice zemljišta povezuju u stabilnije agregate.

A struktura zemljišta utiče na to kako kroz zemljište prolaze voda i vazduh, kako se razvija koren i koliko zemljište može da zadrži vodu.

Huminske supstance mogu pomoći da zemljište bolje funkcioniše kao sredina u kojoj biljka treba da raste.

A šta je sa hranivima koja su već u zemljištu?

Ovo je jedan od problema koji se često zanemaruje.

Poljoprivrednik može imati hranivo u zemljištu, ali to ne znači automatski da je ono u obliku koji je biljci lako dostupan. Na dostupnost hraniva utiču pH, sadržaj organske materije, vlažnost, mikrobiološka aktivnost i čitav niz drugih faktora. Zato povećanje količine đubriva nije uvek isto što i povećanje efikasnosti proizvodnje. Biostimulatori, u zavisnosti od svoje vrste i sastava, mogu doprineti procesima koji utiču na dostupnost i efikasnije korišćenje hraniva.

Poenta je da se postojeći resursi bolje iskoriste.

Zemljište ne završava svoj posao kada se žetva završi

Ovo je posebno važno pred jesenju setvu.

Posle žetve zemljište ostaje sa biljnim ostacima, promenjenom vlagom i strukturom, a često i sa posledicama višemesečnog intenzivnog rada mehanizacije. Ako je sezona bila sušna, zemljište može biti dodatno opterećeno. Ako je bilo mnogo prolazaka mehanizacije, problem može biti i sabijanje.

A onda dolazi novi usev.

Zato kod pripreme zemljišta pred jesenju setvu treba razmišljati i o tome:

• da li zemljište može da primi i zadrži vodu,
• da li koren može nesmetano da prodre,
• da li postoji dovoljno aktivna mikrobiološka sredina,
• koliko su hraniva dostupna biljci,
• i u kakvom stanju zemljište ulazi u novu proizvodnu sezonu.

Tu biostimulatori mogu biti jedan deo šire strategije upravljanja zemljištem.

Šta to znači u praksi?

Zamislimo dve njive.

Na obe je urađeno osnovno đubrenje i na obe je posejan isti usev.

Ali jedna ima bolju strukturu zemljišta, bolji vodni režim i aktivniju biološku sredinu.

U godini sa dovoljno padavina razlika možda neće biti dramatična.

Ali kada dođe period suše, visoke temperature ili drugi stres, svaka razlika u sposobnosti zemljišta da obezbedi biljci vodu, vazduh i hraniva postaje važnija.

Upravo zato se zdravlje zemljišta ne može posmatrati samo kroz jednu analizu ili jedan prinos.

To je sposobnost zemljišta da iz godine u godinu obavlja svoju funkciju.

Cilj biostimulatora nije da uradi posao umesto zemljišta i biljke. Cilj je da im pomogne da bolje iskoriste ono što već imaju. A u uslovima u kojima svaki milimetar padavina, svaki kilogram hraniva i svaki prolaz mehanizacije imaju svoju cenu, upravo efikasnost postaje jedna od najvažnijih tema savremene poljoprivrede.