Kontur

Na gazdinstvu Đurđev, iskustvo iz proizvodnje i poređenje parcela pokazuju koliko je važno da se o usevu brine tokom cele vegetacije.

U poljoprivredi se na kraju sezone sve svodi na konkretne rezultate. Koliko je usev rodio, koliko je ostalo nakon žetve i da li su primenjene mere dale rezultat koji opravdava ulaganje?

Milan Đurđev, poljoprivredni proizvođač i distributer kompanije Aeolus, odnosno brenda Kontur, već godinama koristi Kontur preparate u svojoj proizvodnji. Njegovo iskustvo obuhvata više ratarskih kultura, a rezultati ostvareni na parcelama na kojima su preparati primenjeni, u poređenju sa netretiranim parcelama, predstavljaju dobru osnovu za razgovor o značaju pravovremene i planske primene biostimulatora.

Na gazdinstvu Đurđev, pristup nije zasnovan na jednom tretmanu u toku sezone. Pažnja se posvećuje različitim fazama razvoja biljke, od tretmana semena do primene preparata tokom vegetacije, uz prilagođavanje programa potrebama konkretnog useva.

Pšenica: od tretmana semena do zaštite tokom vegetacije

Kod pšenice, program je započet tretmanom semena preparatom Kontur Start, sa ciljem da se biljci pruži podrška već na početku razvoja.

Tokom vegetacije, Kontur preparati uključeni su u program zaštite useva. U prvom tretmanu, zajedno sa fungicidima, primenjeni su Kontur Start i Kontur Rast, dok je u drugom prskanju korišćen Kontur Anti-Stress.

Ovakav pristup zasniva se na tome da podrška biljci ne treba da se završi nakon setve, već da se nastavi i tokom daljeg razvoja, kada se usev suočava sa različitim uslovima spoljašnje sredine.

Rezultat na gazdinstvu Đurđev: 300 kg/ha više pšenice na parcelama na kojima su primenjeni Kontur preparati u odnosu na parcele bez njihove primene.

Razlika od 300 kilograma po hektaru predstavlja merljiv rezultat koji proizvođač može da sagleda i kroz ukupnu proizvodnju. Na većim površinama, takva razlika postaje još značajnija, zbog čega je važno pratiti rezultate i voditi evidenciju o primenjenim merama.

Uljana repica: kontinuitet primene i 350 kilograma više po hektaru

Uljana repica je kultura kod koje je važno pažljivo planirati agrotehničke mere i odgovoriti na potrebe biljke tokom različitih faza razvoja.

Na parcelama Milana Đurđeva, Kontur preparati korišćeni su u više navrata tokom proizvodnog ciklusa. U programu su bili zastupljeni Kontur Start, Kontur Anti-Stress i Kontur Rast, sa namerom da se podrška usevu obezbedi u više faza razvoja.

Rezultat: 350 kg/ha više uljane repice u poređenju sa parcelama na kojima Kontur preparati nisu primenjeni.

Za proizvođača je ovo posebno važan podatak jer omogućava da se razlika u prinosu izrazi u kilogramima po hektaru, a zatim, u odnosu na ostvarenu otkupnu cenu, izračuna i njen ekonomski značaj.

Ipak, da bi se rezultat pravilno protumačio, potrebno je uzeti u obzir i ostale uslove proizvodnje, uključujući sortiment, stanje zemljišta, vremenske prilike i primenjenu agrotehniku. Iskustvo sa jednog gazdinstva predstavlja koristan pokazatelj iz prakse, dok ponovljeni ogledi i uporedivi uslovi omogućavaju pouzdanije procene efekata primene.

Kukuruz: podrška biljci kroz više faza razvoja

Kod kukuruza, Milan je Kontur preparate uključio u program tokom vegetacije, prateći razvoj useva i uklapajući primenu sa drugim agrotehničkim merama.

U trećem listu, zajedno sa herbicidnim tretmanom, primenjen je Kontur Anti-Stress u količini od 0,4 l/ha. Kontur Rast korišćen je u dva navrata: u petom listu i ponovo u osmom listu, zajedno sa preparatom Laudis, u količini od 0,3 l/ha po tretmanu.

Takav program pokazuje značaj planiranja primene kroz vegetaciju, umesto oslanjanja na samo jedan tretman. Cilj je da se biljci pruži podrška u različitim fazama razvoja, uz poštovanje preporuka za primenu svakog preparata i kompatibilnost sa sredstvima za zaštitu bilja.

Rezultat na gazdinstvu Đurđev: 200 kg/ha više kukuruza na parcelama tretiranim Kontur preparatima u odnosu na netretirane parcele.

Do kada se može primenjivati Kontur Rast u kukuruzu?

Jedna od praktičnih napomena koju Milan izdvaja odnosi se na mogućnost primene Kontur Rasta i u kasnijim fazama razvoja kukuruza.

Prema njegovom iskustvu, primena se može razmatrati i kada je kukuruz već visok, sve dok mehanizacija omogućava bezbedan ulazak u parcelu i tretiranje useva. To je važno za proizvođače koji žele da planiraju tretmane u skladu sa razvojem biljke, a ne isključivo prema unapred određenom kalendarskom terminu.

Ipak, mogućnost ulaska u parcelu nije jedini kriterijum. Pri odluci o kasnijoj primeni treba uzeti u obzir deklarisanu namenu preparata, dozvoljenu fazu primene, tehničke mogućnosti prskalice, rizik od oštećenja useva i bezbednost rukovaoca. Posebno je važno proveriti da li je primena u fazi formiranja metlice predviđena uputstvom za konkretan preparat.

Šta nam pokazuju rezultati sa gazdinstva Đurđev?

Iskustvo Milana Đurđeva pokazuje da proizvođači imaju razloga da prate ne samo šta primenjuju već i kakve rezultate ostvaruju na svojim parcelama. Poređenje tretiranih i netretiranih površina može biti koristan način da se proceni opravdanost ulaganja, pod uslovom da su parcele uporedive po zemljištu, sorti ili hibridu, roku setve i ostalim agrotehničkim merama.

Na gazdinstvu Đorđev zabeležene su sledeće razlike u prinosu:

• Pšenica: 300 kg/ha više.
• Uljana repica: 350 kg/ha više.
• Kukuruz: 200 kg/ha više.

Ovi rezultati predstavljaju iskustvo iz konkretne proizvodnje, a ne garanciju da će isti efekti biti ostvareni na svakoj parceli. Na prinos utiču brojni faktori, uključujući vremenske prilike, raspoloživost vode, ishranu biljaka, sortiment i celokupnu agrotehniku.

Za proizvođača je zato najvažnije da primenu preparata posmatra kao deo dobro planiranog sistema proizvodnje, da poštuje preporučene doze i termine i da vodi evidenciju o rezultatima.

Jer, na kraju sezone, najbolji pokazatelj vrednosti svake agrotehničke mere jeste ono što se može izmeriti na njivi.

Na njivi se na kraju sve svodi na isto pitanje – šta je ostalo u prikolici kada se usev skine?

Za Radašina Radosavljevića, poljoprivrednog proizvođača iz okoline Svilajnca, odgovor ove godine nije bilo lako pronaći. Sezona je bila izuzetno sušna, sa vrlo malo padavina, i upravo zato je bilo važno videti kako će se usevi ponašati tamo gde je primenjen Kontur AntiStress.

Radašin je preparat koristio u dva useva: kukuruzu i suncokretu. Oba hibrida bila su iz LG grupe, a pristup nije bio isti u oba useva.

U kukuruzu je AntiStress primenjen folijarno, zajedno sa hemijskim tretmanom, u fazi 5–7 listova, u dozi od 0,5 l/ha.

U suncokretu je pristup bio nešto drugačiji. AntiStress je primenjivan sve dok je bilo moguće ući u usev prskalicom, takođe u dozi od 0,5 l/ha.

Ali Radašinu nije bilo dovoljno samo da pogleda usev i kaže da izgleda dobro.

Hteo je da vidi brojke.

Zato je na parcelama ostavio i delove na kojima preparat nije primenjen, kako bi mogao da uporedi ostvarene prinose i vidi da li se razlika zaista može registrovati kada se usev skine.

Kada se rezultat iz njive pretvori u broj

Kukuruz je možda najbolji primer.

Na delu parcele na kojem AntiStress nije primenjen, prinos je iznosio 5.890 kg/ha.

Na tretiranom delu ostvaren je prinos veći za 3,2%.

To znači približno 6.078 kg/ha, odnosno oko 188 kg više po hektaru.

Kada se ta razlika pogleda kroz tadašnju cenu kukuruza od 22 RSD/kg, dobijamo približno 4.147 RSD/ha dodatne vrednosti prinosa, pre odbitka troška samog tretmana.

Na prvi pogled, 3,2% možda ne zvuči kao velika brojka. Ali kada se procenat prevede u ono što proizvođač zaista vidi na vagi, priča izgleda drugačije, skoro 190 kilograma više kukuruza sa jednog hektara.

A onda dolazimo do suncokreta.

Na netretiranom delu parcele prinos je bio 3.740 kg/ha, dok je na delu na kojem je primenjen AntiStress zabeleženo 2,8% više.

To odgovara prinosu od približno 3.845 kg/ha, odnosno oko 105 kg više po hektaru.

Sa cenom suncokreta od 50 RSD/kg, tih dodatnih 105 kilograma predstavljalo je približno 5.236 RSD/ha dodatne vrednosti prinosa, ponovo pre odbitka troška tretmana.

Kada se ova dva rezultata pogledaju zajedno, dodatna vrednost prinosa iznosila je približno 9.383 RSD/ha na osnovu razlike između tretiranih i netretiranih delova parcela.

Usev	Netretirano	Tretirano	Razlika	Cena	Dodatna vrednost
Kukuruz	5.890 kg/ha	6.078 kg/ha	+188 kg/ha	22 RSD/kg	+4.147 RSD/ha
Suncokret	3.740 kg/ha	3.845 kg/ha	+105 kg/ha	50 RSD/kg	+5.236 RSD/ha
Ukupno	—	—	—	—	+9.383 RSD/ha*

*Ovo je dodatna vrednost prinosa, a ne konačan neto profit, jer iz nje još nije oduzet trošak preparata (2.300 dinara za 1 litar proizvoda) i eventualnog tretmana.

Naravno, ni jedan rezultat sa njive ne treba posmatrati odvojeno od godine u kojoj je ostvaren.

A ove godine vode je bilo malo.

Veoma malo.

U takvim uslovima, upravo je i bilo zanimljivo posmatrati kako će usev reagovati tamo gde je primenjen AntiStress.

Radašin zato nije krenuo od pretpostavke da će preparat napraviti čudo. Napravio je ono što poljoprivrednik najbolje zna, ostavio je mogućnost za poređenje i pustio da njiva na kraju kaže svoje.

Jer kada se usev skine, priča više nije samo o tome kako je izgledao tokom vegetacije.

Ostaje prinos.

Ostaje razlika između tretiranog i netretiranog dela.

I, na kraju, ostaje pitanje koje je za svakog proizvođača najvažnije, da li se ono što je urađeno na njivi vidi i u konačnoj računici?

U Radašinovom slučaju, ovogodišnje poređenje pokazalo je razliku i u kukuruzu i u suncokretu.

A upravo zato ovakvi rezultati sa stvarnih parcela imaju svoju vrednost, kao iskustvo jednog proizvođača iz konkretne, veoma sušne proizvodne godine.

Na prvi pogled, priča počinje jednostavno: ječam, pšenica i jedan preparat koji je tokom sezone više puta primenjen. Ali kada sa Florianom Farkašem razgovarate, vrlo brzo postaje jasno da se ono što se dešava na njivi ne može posmatrati samo kroz jedan preparat.

Florian se bavi regenerativnom poljoprivredom, a istovremeno radi kao savetodavac u poljoprivredi. Njegov pristup proizvodnji zato je nešto drugačiji, posmatra usev, zemljište i zaštitu biljaka kao deo jednog sistema.

Upravo je iz tog sistema krenula i ideja da se na njegovim parcelama ispita kako će se Kontur AntiStress pokazati u ječmu i pšenici.

„S obzirom da je ovo moja proizvodnja sa regenerativnim sistemom, ideja je bila da vidimo da li može da se zameni ova klasična hemija, pre svega u ječmu“, objašnjava Florian.

Nije, dakle, bilo pitanje samo šta će preparat uraditi kao biostimulator. Bilo je važno videti i kako će se usev ponašati sa aspekta zaštite bilja.

Na ječmu su tokom sezone urađena tri tretmana. Preparat je svaki put primenjen u dozi od 0,5 l/ha, uglavnom u razmacima od desetak do četrnaest dana.

Taj ritam nije bio slučajan. Na parcelama se u tom periodu radilo više različitih tretmana, uključujući herbicide i prihranu rasprskanom ureom, pa se i primena AntiStress-a uklapala u postojeću dinamiku proizvodnje.

„Ako nije išao herbicid, onda je išla urea ili takva neka kombinacija“, priča Florian dok objašnjava kako je izgledala sezona.

A onda dolazimo do onoga što je, zapravo, bilo najvažnije pratiti.

Šta se dešavalo sa bolestima?

Prošla godina bila je, kako kaže, prilično povoljna za razvoj bolesti. I upravo zbog toga je bilo prostora da se vidi kako će se ovakav pristup pokazati u praksi.

„Sa aspekta zaštite bilja, preparat je odradio taj posao“, kaže Florijan.

AntiStress je primenjen i u pšenici, a ni tu, kada je reč o prvom tretmanu zaštite lista, nije korišćen fungicid.

Međutim, Florian odmah dodaje ono što je važno kada se bilo koji rezultat sa njive stavlja u kontekst.

Ovo nisu parcele koje se proizvode na isti način kao konvencionalna njiva na kojoj se svake godine radi isti program zaštite.

Pšenica je već devetu sezonu u regenerativnom sistemu proizvodnje. I način na koji se usev postavlja u prostoru takođe ima svoju ulogu razmak između redova je 23,3 centimetra.

„Samim tim su malo manje pogodni uslovi za razvoj tih bolesti, pre svega na ječmu“, objašnjava Florian.

Zato njegov rezultat ne treba čitati kao jednostavnu jednačinu: jedan preparat umesto jednog fungicida.

Naprotiv.

Ono što je zanimljivo jeste upravo način na koji on posmatra celu parcelu: sistem proizvodnje koji se godinama gradi, način gajenja useva, uslove u kojima se bolest razvija, primenu drugih sredstava i, na kraju, ono što se tokom sezone vidi na biljci.

Na njivi se takve stvari teško mogu odvojiti jedna od druge.

I možda je upravo to najzanimljiviji deo ovog iskustva.

Jer kada pitamo poljoprivrednika šta je dobio primenom preparata, odgovor nije uvek samo broj. Nekada je to ono što je video na biljci. Nekada je to tretman koji nije morao da uradi. A nekada je najvažnije pitanje upravo ono koje je Florian postavio na početku: koliko se postojeći način proizvodnje može promeniti, a da usev i dalje ostane zaštićen i stabilan?

Odgovor se, kao i uvek, traži direktno na njivi.