Na prvi pogled, priča počinje jednostavno: ječam, pšenica i jedan preparat koji je tokom sezone više puta primenjen. Ali kada sa Florianom Farkašem razgovarate, vrlo brzo postaje jasno da se ono što se dešava na njivi ne može posmatrati samo kroz jedan preparat.

Florian se bavi regenerativnom poljoprivredom, a istovremeno radi kao savetodavac u poljoprivredi. Njegov pristup proizvodnji zato je nešto drugačiji, posmatra usev, zemljište i zaštitu biljaka kao deo jednog sistema.

Upravo je iz tog sistema krenula i ideja da se na njegovim parcelama ispita kako će se Kontur AntiStress pokazati u ječmu i pšenici.

„S obzirom da je ovo moja proizvodnja sa regenerativnim sistemom, ideja je bila da vidimo da li može da se zameni ova klasična hemija, pre svega u ječmu“, objašnjava Florian.

Nije, dakle, bilo pitanje samo šta će preparat uraditi kao biostimulator. Bilo je važno videti i kako će se usev ponašati sa aspekta zaštite bilja.

Na ječmu su tokom sezone urađena tri tretmana. Preparat je svaki put primenjen u dozi od 0,5 l/ha, uglavnom u razmacima od desetak do četrnaest dana.

Taj ritam nije bio slučajan. Na parcelama se u tom periodu radilo više različitih tretmana, uključujući herbicide i prihranu rasprskanom ureom, pa se i primena AntiStress-a uklapala u postojeću dinamiku proizvodnje.

„Ako nije išao herbicid, onda je išla urea ili takva neka kombinacija“, priča Florian dok objašnjava kako je izgledala sezona.

A onda dolazimo do onoga što je, zapravo, bilo najvažnije pratiti.

Šta se dešavalo sa bolestima?

Prošla godina bila je, kako kaže, prilično povoljna za razvoj bolesti. I upravo zbog toga je bilo prostora da se vidi kako će se ovakav pristup pokazati u praksi.

„Sa aspekta zaštite bilja, preparat je odradio taj posao“, kaže Florijan.

AntiStress je primenjen i u pšenici, a ni tu, kada je reč o prvom tretmanu zaštite lista, nije korišćen fungicid.

Međutim, Florian odmah dodaje ono što je važno kada se bilo koji rezultat sa njive stavlja u kontekst.

Ovo nisu parcele koje se proizvode na isti način kao konvencionalna njiva na kojoj se svake godine radi isti program zaštite.

Pšenica je već devetu sezonu u regenerativnom sistemu proizvodnje. I način na koji se usev postavlja u prostoru takođe ima svoju ulogu razmak između redova je 23,3 centimetra.

„Samim tim su malo manje pogodni uslovi za razvoj tih bolesti, pre svega na ječmu“, objašnjava Florian.

Zato njegov rezultat ne treba čitati kao jednostavnu jednačinu: jedan preparat umesto jednog fungicida.

Naprotiv.

Ono što je zanimljivo jeste upravo način na koji on posmatra celu parcelu: sistem proizvodnje koji se godinama gradi, način gajenja useva, uslove u kojima se bolest razvija, primenu drugih sredstava i, na kraju, ono što se tokom sezone vidi na biljci.

Na njivi se takve stvari teško mogu odvojiti jedna od druge.

I možda je upravo to najzanimljiviji deo ovog iskustva.

Jer kada pitamo poljoprivrednika šta je dobio primenom preparata, odgovor nije uvek samo broj. Nekada je to ono što je video na biljci. Nekada je to tretman koji nije morao da uradi. A nekada je najvažnije pitanje upravo ono koje je Florian postavio na početku: koliko se postojeći način proizvodnje može promeniti, a da usev i dalje ostane zaštićen i stabilan?

Odgovor se, kao i uvek, traži direktno na njivi.